Ako si zaista rešio/la da kreneš u online priču (i molim te ne zameri što malo brkam rodove, naši smo) onda moraš to da shvatiš ozbiljno.

Ovo što pričam nije tajna prečica. Činjenica je da je ovo jedini način da se kao mali igrač probiješ na tržištu.

Jel imaš kao IKEA par desetina hiljada eura da spržiš na reklame dok ne vidiš šta ide a šta ne?

Je l imaš neki dil sa Mirovićem ili Šolakom da te malo poguraju u sred vesti?

Lako bi bilo da smo tajkuni… Ali šta da radiš kada si normalan, običan i manje više pošten čovek među ajkulama?

Bilo da se baviš uslugama ili prodajom, svoj sajt i celokupan online sistem moraš da postaviš na temelj dobro podmazane prodajne infrastrukture. Bez toga gotovo sve pada u vodu.

Evo uzmi primer i razmisli:

Imaš nešto što te košta hiljadu dinara i hoćeš da ga prodaš za tri hiljade. Mašala. Profit od 60%! Sad će da pljušte pare samo da se zavrti.

(primeri iz realnosti)

(1) Jedna reklama (klik) te košta 40 dinara.
(2) Procenat ljudi koji direktno nakon klika na reklamu ode i kupi je od 1% do 3% (3% je vrh vrhova, baj d vej)

Znači, ti prvo moraš da daš između 1300 i 4000 dinara za svaku prodaju! Koliko ti je ostalo od onih 2000?

Druga priča, je l da?

Takav je osećaj kada malo udari realnost. Mnogi misle da je internet veleprodaja.

Samo da ja to stavim i sad će ljudi da nagrnu…